СИРМАИ КАРОЉ

Писао је под псеудонимима Скалин, Фуимуш и Попел.

_

Сирмаи Карољ рођен је у Темерину, 27. јуна 1890. године. Био је прозни писац, критичар, уређивач, правник, књижевни историчар, књижевни организатор, песник.

Гимназију је завршио у Новом Саду, где је 1906. године основао и уређивао часопис Irodalom („Књижевност“), који је био кратког века.

1910. године основао је часопис под насловом Fény és sötétség („Светлост и тама“). Учио је право у Будимпешти, Загребу и Eгеру. 1914. докторирао је права у Будимпешти. Прво дело је објавио у пештанском часопису Élet („Живот“) 1909, али књижевну каријеру је започео 20-их година у Врбасу. Прве новеле је објавио и у пештанским часописима Zászló („Застава“) и Napkelet („Исток“).

Његов књижевни развој је брзо постигао кулминацију. Током 30-их година уређивао је тадашњи престижни југословенски мађарски књижевни часопис Kalangya („Сноп“).

Сирмаи Карољ је био један од организатора и водећих особа југословенске мађарске књижевности. „Сноп“ је у његово време, између 1933. и 1941. године, постао реномирани часопис. Као писац, организатор књижевности и уређивач залагао се за чистоту језика, естетски квалитет и храбро се суочио са дилетантизмом. Када је одустао од уређивања часописа (1941), заћутао је и као писац.

Са антологијом Téglák és barázdák („Цигле и бразде“, 1947) јавио се опет, али прави повратак је доживео на почетку 50-их година. 1968. године добио је књижевну награду Híd („Мост“). Сирмаи Карољ је издао око 1800 дела, на све четири стране света и на више од десет језика. Његов књижевни опус састоји се од прозаичних жанрова који имају лирски приступ. Приповетке су му лиричне.

У новелама описује мали град, малограђанско битисање, свет чиновника.

„Теме мојих новела су обичне, из свакодневног живота, али ја желим да проникнем дубље у ствари и односе међу људима, сав сам усмерен на визије, симболе. Може се учинити неком да ту има нечега мистичног, у ствари, ја тражим разрешење и крај…“, говорио је Сирмаи.

Cвоју аутобиографију написао је под насловом Önkeresés („Тражење себе“).

Имре Бори за њега каже:

„Карољ Сирмаи је ‘писац са две душе’; код њега налазимо мистичне, грозничаве визије и реалистичке приповести, а истовремено можемо рећи да представља писца лирских заноса и погледа, у области епике прилично неодређеног, иако је скоро цео његов књижевни опус састављен углавном од прозних дела – он је прозни писац, који у тренуцима највећег надахнућа пише поезију у виду новела. И поред малог броја сачуваних песама, Карољ Сирмаи представља једну од најзначајнијих песничких фигура војвођанске мађарске књижевности између два светска рата. Поред његових десет објављених песама и његове песме у прози и већи број новела могу се убројати у ред пишчевог непосреднијег лирског изражавања, у којима став писца и његов тон одају врсног лиричара“.

Сирмаи Карољ је обишао много држава и освојио више књижевних награда. Био је члан Савеза југословенских писаца, међународног Пен клуба, Њујоршке Научне Академије, дописни члан лондонске Chemical Society и почасни члан лондонске И.Н.Е. Био је почасни доктор, као и гост предавач на више америчких, европских и азијских универзитета. Говорио је и писао на више страних језика, поседовао техничко образовање, одлично сликао и цртао, свирао на клавиру, компоновао песме. Своје знање језика употребио је у превођењу више краћих српскохрватских, грчких, латинских, италијанских, немачких и русинских дела.

Неки од савременика Сирмаи Кароља су Милош Црњански, Станислав Винавер, Сима Пандуровић, Иво Андрић и Александар Тишма, које је Сирмаи и лично познавао.

Умро је у Врбасу, 6. октобра 1972. године. После његове смрти, у Врбасу је основан Спомен одбор „Сирмаи Карољ“. По њему су назвали и улицу и музејску собу.

У родном Темерину, поред библиотеке, име Сирмаи Кароља носе и улица и Културно уметничко друштво.

Сваке године, на годишњицу пишчеве смрти, представници две општине, Темерина и Врбаса, полажу венац на пишчев гроб.

_

Књижевна награда „Сирмаи Карољ“

Награда се додељује за најбољег новелисту на српском и мађарском језику.

_

1975. године у част овог писца основана је књижевна награда „Сирмаи Карољ“, која се сваке две године додељује у Врбасу, па наредне две у Темерину. Награда се додељује за најбољег новелисту на српском и мађарском језику. Једне године награда се додељује за збирку новели на српском, следеће за збирку новели на мађарском језику. Награда се састоји од одређеног новчаног дела, дипломе и златника. Књижевну награду „Сирмаи Карољ“ први је добио Немет Иштван 1976. год. у Врбасу, за збирку новела Lepkelánc („Ланац од лептира“). Следеће године, 1977. награду је добио Александар Тишма у Темерину.

Величина слова