SIRMAI KAROLJ
Pisao je pod pseudonimima Skalin, Fuimuš i Popel.
Sirmai Karolj rođen je u Temerinu, 27. juna 1890. godine. Bio je prozni pisac, kritičar, uređivač, pravnik, književni istoričar, književni organizator, pesnik.
Gimnaziju je završio u Novom Sadu, gde je 1906. godine osnovao i uređivao časopis Irodalom („Književnost“), koji je bio kratkog veka.
1910. godine osnovao je časopis pod naslovom Fény és sötétség („Svetlost i tama“). Učio je pravo u Budimpešti, Zagrebu i Egeru. 1914. doktorirao je prava u Budimpešti. Prvo delo je objavio u peštanskom časopisu Élet („Život“) 1909, ali književnu karijeru je započeo 20-ih godina u Vrbasu. Prve novele je objavio i u peštanskim časopisima Zászló („Zastava“) i Napkelet („Istok“).
Njegov književni razvoj je brzo postigao kulminaciju. Tokom 30-ih godina uređivao je tadašnji prestižni jugoslovenski mađarski književni časopis Kalangya („Snop“).
Sirmai Karolj je bio jedan od organizatora i vodećih osoba jugoslovenske mađarske književnosti. „Snop“ je u njegovo vreme, između 1933. i 1941. godine, postao renomirani časopis. Kao pisac, organizator književnosti i uređivač zalagao se za čistotu jezika, estetski kvalitet i hrabro se suočio sa diletantizmom. Kada je odustao od uređivanja časopisa (1941), zaćutao je i kao pisac.
Sa antologijom Téglák és barázdák („Cigle i brazde“, 1947) javio se opet, ali pravi povratak je doživeo na početku 50-ih godina. 1968. godine dobio je književnu nagradu Híd („Most“). Sirmai Karolj je izdao oko 1800 dela, na sve četiri strane sveta i na više od deset jezika. Njegov književni opus sastoji se od prozaičnih žanrova koji imaju lirski pristup. Pripovetke su mu lirične.
U novelama opisuje mali grad, malograđansko bitisanje, svet činovnika.
„Teme mojih novela su obične, iz svakodnevnog života, ali ja želim da proniknem dublje u stvari i odnose među ljudima, sav sam usmeren na vizije, simbole. Može se učiniti nekom da tu ima nečega mističnog, u stvari, ja tražim razrešenje i kraj…“, govorio je Sirmai.
Cvoju autobiografiju napisao je pod naslovom Önkeresés („Traženje sebe“).
Imre Bori za njega kaže:
„Karolj Sirmai je ‘pisac sa dve duše’; kod njega nalazimo mistične, grozničave vizije i realističke pripovesti, a istovremeno možemo reći da predstavlja pisca lirskih zanosa i pogleda, u oblasti epike prilično neodređenog, iako je skoro ceo njegov književni opus sastavljen uglavnom od proznih dela – on je prozni pisac, koji u trenucima najvećeg nadahnuća piše poeziju u vidu novela. I pored malog broja sačuvanih pesama, Karolj Sirmai predstavlja jednu od najznačajnijih pesničkih figura vojvođanske mađarske književnosti između dva svetska rata. Pored njegovih deset objavljenih pesama i njegove pesme u prozi i veći broj novela mogu se ubrojati u red piščevog neposrednijeg lirskog izražavanja, u kojima stav pisca i njegov ton odaju vrsnog liričara“.
Sirmai Karolj je obišao mnogo država i osvojio više književnih nagrada. Bio je član Saveza jugoslovenskih pisaca, međunarodnog Pen kluba, Njujorške Naučne Akademije, dopisni član londonske Chemical Society i počasni član londonske I.N.E. Bio je počasni doktor, kao i gost predavač na više američkih, evropskih i azijskih univerziteta. Govorio je i pisao na više stranih jezika, posedovao tehničko obrazovanje, odlično slikao i crtao, svirao na klaviru, komponovao pesme. Svoje znanje jezika upotrebio je u prevođenju više kraćih srpskohrvatskih, grčkih, latinskih, italijanskih, nemačkih i rusinskih dela.
Neki od savremenika Sirmai Karolja su Miloš Crnjanski, Stanislav Vinaver, Sima Pandurović, Ivo Andrić i Aleksandar Tišma, koje je Sirmai i lično poznavao.
Umro je u Vrbasu, 6. oktobra 1972. godine. Posle njegove smrti, u Vrbasu je osnovan Spomen odbor „Sirmai Karolj“. Po njemu su nazvali i ulicu i muzejsku sobu.
U rodnom Temerinu, pored biblioteke, ime Sirmai Karolja nose i ulica i Kulturno umetničko društvo.
Svake godine, na godišnjicu piščeve smrti, predstavnici dve opštine, Temerina i Vrbasa, polažu venac na piščev grob.
Književna nagrada „Sirmai Karolj“
Nagrada se dodeljuje za najboljeg novelistu na srpskom i mađarskom jeziku.
1975. godine u čast ovog pisca osnovana je književna nagrada „Sirmai Karolj“, koja se svake dve godine dodeljuje u Vrbasu, pa naredne dve u Temerinu. Nagrada se dodeljuje za najboljeg novelistu na srpskom i mađarskom jeziku. Jedne godine nagrada se dodeljuje za zbirku noveli na srpskom, sledeće za zbirku noveli na mađarskom jeziku. Nagrada se sastoji od određenog novčanog dela, diplome i zlatnika. Književnu nagradu „Sirmai Karolj“ prvi je dobio Nemet Ištvan 1976. god. u Vrbasu, za zbirku novela Lepkelánc („Lanac od leptira“). Sledeće godine, 1977. nagradu je dobio Aleksandar Tišma u Temerinu.