Херман Хесе ( Калв 02.јул 1877 – Монтањола 09. август 1962 )

Ове године се навршава 58 година од смрти немачког писца, поете и сликара Хермана Хесеа.

Био је тврдоглаво дете и “ тежак“ за своју породицу а његова мајка га је описала као дечака пуног живота, невероватне снаге и воље и блиставог ума. Млади Хесе је гајио љубав према поезији и музици. Деда по мајци Херман Гундерт, доктор филозофије и полиглота је поседовао библиотеку, богату делима светске књижевности и то је дало Херману могућност да пуно чита. 1889-90. одлучује да постане писац. Бунтовнички карактер га је довео до личних криза, конфликата са породицом и покушај самоубиства. То се одразило и на његов љубавни живот. 1895. године добија посао у књизари у Тибингену у којој је обављао посао организације, паковања и архивирања књига. Изучавао је Гетеа, Силера, а на његов рад је највећи утицај имао Ниче и будизам. Теме попут егзистенције, љубави, суштине живота су кључне у његовим делима, од којих су најпознатија: Демијан из 1919, Сидарта из 1922, Степски вук из 1927, Игра стаклених перли из 1943, Нарцис и Златоусти из 1930 и многа друга дела. Био је пацифиста, противник ратова и борац за мир. Читат из књиге “ Срећан је ко уме да воли“ : “ Волети свет и живот, волети упркос патњи, прихватити са захвалношћу сваки зрак сунца и ни у болу не заборавити на осмех- тај наук сваке праве поезије никада неће застарети и данас је више него икад потребан и добродошао“.

Вести

Величина слова