Марија Монтесори ( Кјаравале, 31. август 1870 – Нордвик, 6. мај 1952 )

Марија Монтесори: “ Никад не помажите детету у задатку који може само да савлада“.

Марија је била италијанска лекарка, филозоф, филантроп, антрополог и врхунски педагог. Позната је по свом образовном систему „Монтесори“ који се односи на дечји развој од рођења до адолесценције.Након завршетка основне школе, наставила је школовање на Регионалном техничком институту „Леонардо да Винчи“ са намером да постане инжењер, међутим њена жеља се изменила, па је пожелела да упише медицински факултет. На медицинском факултету су студенти били само мушкарци и Марији је одбијен упис.Након неуспешног разговора са професором, Марија се није предала и одговорила му : „Ја знам да ћу постати лекар!“ У спор се умешао и папа Лав XIII помоћу кога се Марија уписала на Универзитет у Риму. Након завршетка студија 1896. запослила се у болници „Сан Ђовани“ у склопу универзитета. Исте године је добила молбу да представља Италију на Међународном конгресу за права жена, на којем је у свом говору заступала друштвене реформе по којима жене треба да имају иста права као и мушкарци. Новинар који је извештавао са конгреса ју је упитао како пацијенти реагују на женског лекара, на шта је она одговорила да „Они осећају кад неко заиста брине о њима…само виши слојеви имају предрасуде по којима жене не могу водити користан живот.“

У новембру 1896. примљена је као асистент у болници „Санто Спирито“ у Риму, где је радила са сиромашнима, нарочито са њиховом децом, бринула се да деца буду нахрањена, да су на топлом, препознавала њихове болести и лечила их. 1897. добровољно је приступила истраживачком програму у психијатријској болници где је радила са Ђузепеом Монтесанијем, са којим ће бити у љубавној вези. Радила је са децом са инвалидитетом и почела је похађати курсеве педагогије, читајући Русоа, Песталоција и Фребела ( који је основао дечји вртић у којем је нагласак био на дечјој игри у раном добу живота. У тој школици је Фребел развио низ образовних играчака које је називао даровима ).

  1. јануара 1907. Марија отвара “ Кућу за децу“ како би бринула о деци чији су родитељи радили већи део дана и нису имали времена да се посвете својој деци у одгоју. У њеној школи, деца нису била приморана да раде оно што им учитељ каже. Могла су слободно да се крећу и одаберу оне активности које су им се највише допадале. Марија је изумела намештај за децу, мале лагане столице које су деца лако могла да померају, ниске полице са којих су могла да дохватају шта им треба без помоћи одраслих. Осмислила је и играчке које су охрабривале децу да открију свет око себе на веома практичне и независне начине.

„Децу треба учити да буду самодовољна“- рекла је…Ако умеју да завежу пертле и обуку се без ичије помоћи,осећаће срећу која проистиче из независности.“

Метод Марије Монтесори је наследио њен син Марио и примениле су хиљаде школа и он данас помаже деци широм света да израсту у јаке и слободне особе.

Вести

Величина слова