Десанка Максимовић

Десанка Максимовић је била српска песникиња, приповедач, романсијер, писац за децу, професорка књижевности. Преводила је поезију са руског, словеначког, бугарског и француског језика и била је чланица Српске академије наука и уметности. Рођена је 16. маја 1898. у Рабровици код Ваљева. Основну школу је завршила у Бранковини, гимназију у Ваљеву, док је у Београду студирала светску књижевност, општу историју и историју уметности на Филозофском факултету. Као просветни радник је радила дуго година. Једна од њених ученица је била и Мира Алечковић, позната песникиња и блиска пријатељица Десанке Максимовић.

1920. године је објавила своје прве песме. Њена поезија је била љубавна, младалачка, осећајна и родољубива. Најважније збирке поезије за одрасле су: „Зелени витез“, „Мирис земље“, „Тражим помиловање“, „Немам више времена“, „Стрепња“, „Слово о љубави“, „Летопис Перунових потомака“, „Крвава бајка“ и др.

Поезија за децу је мелодична, песме су препуне описа, духовитих поређења, песникиња оживљава природу, биљке и животиње причају са децом пријатељским језиком. Најпознатије песме за децу су: „Ветрова успаванка“, „Пролећни састанак“, „Росна руковет“, „Шумска љуљашка“, „Златни лептир“, „Сунчеви поданици“ и др.

Добитник је великог броја награда, као што су : „Змајева награда“ 1958. и 1973. године, награда“ Младо поколење“ 1959, „Вукова награда“ 1974, „Његошева награда“ 1984. и многе друге. Десанка Максимовић је преминула у Београду 11. фебруара 1993. године.

Вести

Величина слова