Гроздана Олујић ( Ердевик, 30. август 1934 – Београд, 16. март 2019 )

Гроздана Олујић је била романсијер, приповедач, есејиста и преводилац.

Основну школу је завршила у родном Ердевику, а гимназију у Бечеју. Дипломирала је и магистрирала на Универзитету у Београду на Групи за енглески језик и књижевност. Књижевним радом почела је да се бави веома рано, у средњој школи, објављујући своја дела у листовима „Стражилово“ и „Млада култура“. Добила је награду за најбољу причу на конкурсу који је организовала „Борба“ 1953. године. Први роман “ Излет у небо“ написала  је у 22. години живота, који је проглашен за најбољи роман године. Пренет је на позорницу и филмско платно ( „Чудна девојка“ ). Затим је дошао роман „Гласам за љубав“ такође награђен и пренет на филмско платно, па романи „Не буди заспале псе“ и „Дивље семе“ у издању београдске „Просвете“. Ту су и збирка кратких прича „Афричка љубичица“ из које су готово све приче уврштене у антологије широм света : у Немачкој, Израелу, Русији, Индији, Француској, САД-у итд. Поред већег броја есеја о Кафки, Томасу Вулфу, Марселу Прусту, аутор је студије „Проблем идентитета личности“ у делу Вирџиније Вулф. Приредила је и превела Антологију савремене индијске поезије под насловом „Призивање светлости“, превела је с енглеског језика романе Амрите Притам ( „Тај човек“ и „Скелет“ ), и Вилијема Кенедија ( „Коров“ ), те драму Јукима Мишиме, Арнолда Вескера и Соула Белоуа.

У области књижевности за децу написала је роман-бајку „Звездане луталице“, две збирке бајки „Седефна ружа“ и друге бајке и „Небеска река и друге бајке“. За књиге за децу добила је књижевну награду „Политикин забавник“ и „Младо поколење“, награду „Змајевих дечјих игара“ 1990. и награду за најбољу модерну бајку на конкурсу који је организовао „World Congress for Art and Culture“ 1994.

Остале бајку су: „Дечак и принцеза“, „Принц облака“, „Месечев цвет“,“Златни тањир“, „Олданини вртови“, „Јастук који је памтио снове“, „Гласам за љубав“, „Патуљков венац“ и друге бајке.

На питање новинара “ Каква је будућност бајке и књиге уопште с обзиром на озбиљну конкуренцију медија и осталих електронских справа?“  Гроздана је одговорила : “ Игрице ће можда донети неке нове садржаје, али бајка неће престати да траје  и да се рађа, јер она није супститут већ легитимни облик света детињства.Човеков сан о доброти и љубави понекад је кроз историју бивао затамњен али никад угашен.А бајка је управо то. Тај сан. Та светлост…Последњи шанац одбране од насиља и мрака…Пропламсај наде да доброта упркос свему не престаје да се рађа.

Вести

Величина слова