Agata Kristi

Na današnji dan, 15.septembra 1890. u Torkiju u Engleskoj rođena je Agata Meri Klarisa Miler Kristi, poznata po svojim detektivskim romanima.

Agata je imala srećno detinjstvo sa porodicom na imanju Ešfild.Pošto nije bilo puno dece u komšiluku, a brat i sestra su bili dosta stariji od nje, Agata se igrala sa kućnim ljubimcima i izmišljenim drugarima. Njena majka Klara je insistirala da se Agata školuje kod kuće i pomagali su joj u čitanju, pisanju, osnovama aritmetike i to su bili predmeti koje je volela, kao i muziku, učila je da svira klavir i mandolinu. Naučila je sa četiri godine da čita i prve knjige koje je čitala su bile dečije a kasnije je čitala Entonija Houpa, Valtera Skota, Čarlsa Dikensa i Aleksandra Dimu.Sa deset godina je napisala svoju prvu pesmu.Nakon očeve smrti, porodična finansijska situacija se pogoršala pa se sestra Margaret udaje a brat Monti odlazi da služi britanskoj vojsci.1902. majka je upisuje u žensku školu u Torkiju ali se Agata teško prilagođavala disciplini. Zatim, 1905. majka je šalje u internat u Pariz da bi usavršila pevanje i klavir.Odlučivši da nije dovoljno uporna i da joj manjka talenta, odustaje od cilja da postane koncertni pijanista i operski pevač. Nakon završetka školovanja, putuje sa majkom u Egipat, koji je bio glavna turistička destinacija za imućne Britance i to će joj biti inspiracija da napiše svoju prvu priču „The House of Beauty“ (Kuća lepote). Bila je društveno aktivna i posećivala je seoske žurke i tako upoznaje svog budućeg supruga pukovnika Arčibalda Kristija, ratne 1914. godine. Ona je radila kao medicinska sestra u Torkiju. Radeći u bolničkoj apoteci, dolazila je u kontakt s mnogim otrovnim supstancama koje su se kasnije pojavljivale kao sredstvo mnogih ubistava u njenim romanima. Po uzoru na romane Artura Konana Dojla i Vilkija Kolinsa, 1916. piše svoj prvi detektivski roman “ Zagonetni slučaj Stajlz“ ( The Mysterious Affair at Styles) i u tom romanu se pojavljuje nadaleko čuveni belgijski detektiv HERKUL POARO. Agata je inspiraciju za svoje likove nalazila u belgijskim izbeglicama kojima je ona pomagala u lečenju tokom rata. 1919. rađa devojčicu Rozalindu i tada Agata sve više piše i uspešno prodaje svoje knjige.

Nakon svađe sa suprugom u decembru 1926. Arčibald napušta kuću u Stajlsu kako bi proveo vikend sa ljubavnicom a Agata nestaje iz svog doma ostavivši poruku svojoj sekretarici u kojoj piše da je otišla u Jorkšir. Međutim, njen nestanak je uzburkao javnost i uprkos mahnitoj potrazi niko nije mogao da sazna gde se Agata nalazila čitavih 11 dana.Čak je i Konan Dojl pokušavao da preko medijuma sazna šta se dogodilo sa Agatom. 14. decembra nađena je u hotelu u Herogejtu u Jorkširu pod imenom muževljeve ljubavnice (Mrs Treesa Neele).

Na putu za Irak upoznaje drugog muža Maksa ( Max Mallowan) koji je bio arheolog i 13 godina mlađi od nje i 1930. su se venčali. Ona ga je pratila na arheološkim iskopavanjima i 1934. je začet roman „Ubistvo u Orijent ekspresu“. Smatra se da je knjiga napisana u sobi br. 411 u hotelu „Pera Palas“ u Istanbulu. Agata je u ovom hotelu bila nekoliko puta. Stalno mu se vraćala kao da je tu nešto ostavila, ili zaboravila, sakrila ili pohranila. Spekuliše se da se tu sastajala sa ljubavnikom pod imenom Volter Mejer i da su tu sačuvana ljubavna pisma i ogrlica koju je dobila od njega.Veruje se da je u vreme njenog nestanka ona bila baš u ovom hotelu. O tome je pisala naša književnica Isidora Bjelica u knjizi „Tajna Titovog kreveta“.

Nakon što je napisala 33 romana, pored Herkula odlučuje da ubaci lik gospođice Marpl koja se prvi put pojavila u kratkoj priči „Klub utorkom uveče“ 1927. a osmišljena je po liku Agatine bake.Pod pseudonimom Meri Vestmakot, 1930. objavljuje prvu od svojih šest ljubavnih romana. Ostala dela su: „Iskričavi cijanid“, „Leš u biblioteci“, „Ubistvo Rodžera Akrojda“, „Rani slučajevi Herkula Poaroa“, „Ubistvo u parohijskom dvoru“ i mnoga druga. Njeni likovi su doživeli slavu u filmovima i TV serijama, od kojih smo imali prilike da vidimo na našim ekranima:“ Ubistvo u Orijent ekspresu“ 1974. i“ Smrt na Nilu“ 1978. Umrla je u Vinterbruku, 12. januara 1976. godine.

Vesti

Veličina slova